ноћи у мени слуђене тобом

дамарно срце нада се срећи

последње звезде лутају собом

прозори чекања све су ми већи

.

долазиш сенком у несан свега

давно се ово десило мила

враћаш се журно из новог бега

у лежај ватре коју си снила

.

руке се дуго траже у тами

били смо овде чак и пре света

шест дугих дана стварали сами

.

воду и земљу да све процвета

сном змију звали да склони муку

пре но понуди грехотну јабуку