Шеташ кроз честар обрастао лишћем
уз ауру моју,
безтелесно пратиш ме у стопу,
мисао моју пре помисли знаш,
и сећања ми враћаш о небеском боју!

.

Ти!

.

Благодатне сузе потекоше низ лице,
срцем те осетим у уздаху сваком
издахом из груди у тебе се сливам
јер без искре твоје ја овде не бивам

.

Твој Закон је у мени!

.

Из дланова мојих Ти сфере покрени
да раствори се лаж
Сунце на трен спусти , нек опече таму,
И ветар покрени из издаха твога
Очистиће пламен свако родно зрно
излечиће биће да не буде црно!