Ти си лепа наша царица у круни,

С десет дубровачких пажева; и греје

С тебе сјај драгуља што донесе пуни

У Котор бродови с Кипра и Мореје.

.

Орли од бисера леже по твом скуту,

Крсти по стихару, и сафири вратом;

Мирисе Истока остављаш по путу;

Твога коња воде поткована златом.

.

Све цркве у царству твоје име зборе,

И наше велможе и наши вазали

Гледају те с чежњом и са страхом дворе.

.

Док ти гледаш као паж плашљив и мали,

Како једна брига, танка као пара,

Пређе преко чела крунисаног Цара.

 .

-Царски сонети-