Млад ме проси, за старог ме дају.

“Нећу, мајко, за старога поћи.

Знаш ли, мајко, јавор – дрво суво:

ветар дува, јавор – дрво љуља,

киша пада те дрво залива,

сунце грије – дрво све трулије,

-то је, мајко, старо, ожењено!

.

Знаш ли, мајко, питому ружицу:

Киша пада те ружу залива

Сунце грије – ружа руменија

-то је, мајко, младо ожењено.

Хоћу, мајко, за младога поћи!“

.

Казивач: Драгиња Терзић, Каона

“Драгачевке, изворне народне песме“

Сакупио: Ника – Никола Стојић, Гуча