Некада те љубих слободно

као пролећни јелен

који гули младице

љуштио сам бресквице

твојих груди

а сада, дрвени крстић

упада у моја уста

наметљиво и скоро богохулно.

.

Не требаа ми тај крст!

Не желим га!

Јер када те љубим

ја љубим твоје паганство

-а не твоје православље

или католичанство

љубим животињу у теби

-а не лепи кавез

љубим страст са којом се дајеш

-а не смерност

инстинкт старији од сваке глади

-а не ученост

слободу

-а не канон

узрок

а не последицу…

.

Скини тај крст!

Твоја племенита пут

не бива од њега светлија

.

ни мекша-

твоја миловања

невинија.

Скини га!

.

Обуци одећу од најфинијих трава

и заврти се у мом пупку

меко

као паук

на месечини.

.

П.Ш:  Збирка – “Антикварница срца“