И у другом животу ћу те волети
прекрасни човече дивне душе,
пролећни мирису јоргована,
трагу судбине, уништитељу беспућа,
благослову земаљских дана.
Волећу те како се једном воли,
у свим вечностима и постојањима,
у свим ноћима, зорама и данима,
у рају као и на земљи.
Волећу те у болести, у здрављу,
у животу и смрти, у васкрсењу
и уништењу…
У свему, свуда и увек,
све док душа може да кружи,

да се рађа и да лебди,
и више и снажније и дуже.
Волећу те!
Више него што Бог воли људе!