и убого и кљасто пресито гладно голо

иста завија тама и вија исто коло

.

тек ужарене главе неким крајичком свести

осете страшни усуд и на шта ће се свести

.

а све би баш све дали да једном мир ускочи

у изгубљени поглед снове усахле очи

.

сви траше спас у чуду у ћутању монаха

он саставља из ничег саставља те из праха

.

како се мери душа тежина праударца

строга остаје тајна Пајсија Хиландарца

.

као што цркву диже и где би и где не би

тако је диже изнутра у себи и у теби

.

а невидљива црква записом светог храста

нови отвара живот природно с тобом сраста

.

М.Ц.М: “Лом“