Једном је река хуком прошла

кроз твоје снове,

зар је ниси регистровала мила?

Колико у нама жива је била,

као сви џивџани света.

.

Кренимо сада у мирно море.

Кажем ти – Шта је сад, зашто се нећкаш?

Из тебе хуља живост за двоје!

Само рече: – Зар мртвом мору да будем стрек?

Хаљина, шешир и шал на ветру

хватање пене и риба рој.

.

У тесним пролазу брзаком ћемо проћи,

однеће нас пад.