Верица Стојиљковић: Древна Шума


Древна исцветава шума у јутро мекано, снено.

Још сребри се траг месеца, Вила са облака га испраћа.

И чује се већ и песма птица, дарује цвеће

И гране и лишће  разбуђеног дрвећа.

И љуби се корење храстова и бреза,

Јасика и липа,борова и јела,

И сјаји се земља водама, зашумелим потоцима.

Устају и мрави, поздрављају зуј пчелица.

Устај и ти драги, ено чује се бат

Праисконих твојих коњаника!.

Један коментар

  1. Иван ХРАСТ's avatar
    Иван ХРАСТ

    ТАЈНА ДРЕВНЕ ШУМЕ
    Засја искра Божанствене Светлости по сред мене,
    исправих се,освестих…

    Док узрастам шири се Сфера светла.
    Буди се живот у, нама, невидљивим бићима,
    буди се травчица и храст, буја наш луг.
    Чује се кликтај орла, рика јелена и бизона, завијање вук…

    Гледам те очима Љубави, препознајеш ме душом Истине.
    Једно смо.
    Наш Плодни Лепотни Боже, хвала што стрпљиво нас чуваш, водиш и учиш.
    Сазрели смо за дела свесне плодне љубави наше.
    Извире чиста лепота из свакога од нас,
    и камен са нама душом светли.
    Живела СРБ И ЈА

    Одговори

Оставите одговор на Иван ХРАСТ Одустани од одговора