Када решиш да некуда кренеш,

за грешку криви тај први корак,

залуд себе вратиш ил скренеш,

остајеш тужан, опор и горак.

.

Свака стаза путељке нове отвара,

препреке које треба да прескочиш,

треба ту неко да се разговара,

кроз туђе очи да се собом суочиш.

.

Ко је решио да све своје крије,

њему не вреди никуда да креће,

не води закон само до робије,

сам се лишиш и невоља и среће.

.

Зато сам глува на мисли што вриште,

решена чврсто да никуда не крећем,

имам успомена довољно да ме тиште,

на минут ћу жељом на тебе да слећем.

.

Тек понекад и увек на кратко,

да не пожелим никаква пута,

помешаћу све и горко и слатко,

себе да кривим и да нисам љута.