– О, ти, човече, испод пирамиде! Хоћеш ли се покренути?
Зашто ме молиш? Зашто ниси? Можеш ли да се о-пустиш?
Да ли си певао са свим гласовима Плани -не?
Јеси ли пробао укус снежне олује и гледао у очи Снежне краљице? Да ли си шапутао са шумским духовима?

Јеси ли схватио течљивост воде и крутост леда? А житкост крви? Да ли си се трезнио од питкости тијањице?!
Ох, ох, да ли си њу волео као ја њега, да ли си?!

– Знаш ли намеру ждрала, када на небу видиш ждралова ред? Куда је пошао ждрал и где му је угломер, да одреди смер? Ко води ждрала предводника и откуда му снага?
Да ли си, некада, причао са народом ждралова?

– Знаш ли језик орла, и је л ти испричао све што је видео са висина? Можеш ли да појмиш шта је све оро видео са висина? Можеш ли да појмиш за шта се све није везао, можеш ли? Како је оро успео да се попне до тих висина?

– Ја сам до јуче била на твом месту и разумем те. Сасвим те разумем. Сада си у сну. Поучићу те. Будно стање је будно, у односу на себе, али је сан, у односу на чисту свест. Сан је сан, у односу на будно стање, али је будност, за стање сна. Разумеш ли то? Но, каква је сврха у разумевању и помагању, каква у враћању?

И не могу ти дати руку. Не, не, не могу. И нећу!

Ј а з н а м к о с а м и з н а м ш т а х о ћ у.
Ја сам Драаагон Пламеног Језика! Одлучила сам се за
сасвим н о в и Пут. Идем у ТИИИЈАЊЕ.

Фото: Фототека Србског Журнала