Kад ветрови стану уз сањиве птице
и корак ти чујем кроз мир и тишине.
Дошапнућу тихо тада твоје име,
шапат биће снажан попут бројанице.
.
Твој додир блажени што с нежношћу гори,
отвори ми срце без страха са вером…
Прастаром врлином и потребном мером,
што нехајно струји, вијори и воли.
.
Баш онако како свемир тихо снева,
али ипак ствара читаве животе.
У очима твојим магле и доброте,
као зора рана све у мени пева.
.
Kад ветрови стану уз сањиве птице,
хоризонти наши спојиће се снажно…
У грудима нашим ништа није лажно,
и све целовито у нама тад биће.
.
Љубав није срча – изломљеној чаши…
Истина је наша, све сам и ти све си,
ја сам само Ја, а и ти само Ти си.
Љубав је наш простор тишине и мисли!
.
У троуглу чаробном што се сам створи,
плаветнилом магле далеких крајева.
Духовност судбине, живот, нада, вера…
Шапутање тихује, свемир се отвори!

Фото: Са Фб странице Р.И.М