Прочуло се да је сишао Бог међу људе и да им испуњава жеље. Направи се дугачки ред људи, чекајући да приђу Богу и затраже му што им фали. Многи носаху поклоне Богу да га умилостиве, гану или омекшају не би ли им испунио жеље. Све то из прикрајка посматраше мудрац.
.
Људи су прилазили Богу, клањали се, причали о својим недаћама или тражили нешто.
Беше то разнолика маса учених, неуких, богатих, сиромашних, болесних, здравих, вредних, лењих, несрећних..
.
Бог је седео на једном камену, посматрао их, слушао и одговарао..
Многи се након сусрета са Богом враћаху невесели и погнуте главе..
.
Мудрац неиздржа, приђе Богу и упита га:
-Боже, зар ови људи не би требали да се весели и с радошћу враћају од тебе?
Бог га погледа и одговори:
-Ништа им лоше не радим, само испред њих поставим огледало у којем виде своја дела. После тога се застиде и сами кажу:
-Заслужио сам..
.
-А што им не даш неко упутство, неку поуку за даље?, упита мудрац..
-Дам им. Окренем огледало на другу страну да виде како би им живот изгледао да су другачије поступали.
-И?
-Видео си. Ретко ко схвати и разуме. Разочара се, окрене и криви ме..
.
-Што им не објасниш?
-Како, кад већина долази да тргује са мном..
-Не разумем, опет ће мудрац.
-Није живот трговање, ја теби, ти мени. Живот је безусловна љубав и давање..Ја вам срећу не стварам, стварате је сами. Ја вам само омогућавам да имате избор. Све је на вама..
.
-Што онда ниси направио савршенијег човека, него нас стављаш на муке?
-Јесам. Али све што одступа од свеукупног, боголиког човека, сами сте изазвали и направили. Није на вама да трагате за мном. Ја сам у вама и само треба да ме следите. Дао сам вам десет једноставних упутстава. Само десет, колико је прстију на рукама. Вама је тешко и тих десет да примените. Зар је то до мене?
.
Мудрац се замисли и одговори:
-Тешко је то. Живот је комплексан..
-Тачно. Живот може да буде сложен а може и једноставан. Данас човек тражи срећу у куповини. Човек се претворио у потрошача. Потрошња само троши. Она испија и разграђује људску бит. Она потискује све ваљано у човеку и оставља само похлепу. Похлепа је рупа без дна. Она никог није усрећила.
.
-Онда нам нема спаса..прозбори мудрац
-Ти мислиш да треба да спремим нови потоп?, упита Бог..
Мудрац се у тој мери збезекну да не могаше ништа да каже. Кад је дошао к себи, науми да моли Бога за милост, али тамо где је до малочас седео Бог, угледа само камен. Приђе камену, клекну и рече:
-Опрости нам, не знамо шта чинимо..
Камен остаде нем и непомичан.
А, Бог? Ко зна где је отишао..

Фото: Бог је Свечинитељ; Википедија