Поезија – ерозија
душе моје,
труљење-кисељење
мога тела.
Поезија – рапсодија
земље живе
и поглед онемели
у небо.

Поезија – контузија
рата далеког,
нада, вера
у брзи рај.
Поезија – колизија
за болесне од самоће
и блиске љубави
вечита небеса.

Поезија – прозодија
оживелих звукова,
махање својим осећања
у срцу речи.
Поезија – илузија,
фатаморгански удар
и нешто заборављено
са сновима.

Избор белоруске поезије – Алексеј Иванович Чарота

Превод – Дајана Лазаревић

Пројекат Растко – извор