Велика Томић: Подигох главу

Очи Богомајке
живе искричаве ватре ~
горе Небеса.
*
Мајчине руке
(Покрише сваку рану)
мелем су наш.
*
На грани храста
зрели жирови вире –
Скидам им капу.
*
Подигох главу
капи опраше шминку –
ал` утолих жеђ


Очи Богомајке
живе искричаве ватре ~
горе Небеса.
*
Мајчине руке
(Покрише сваку рану)
мелем су наш.
*
На грани храста
зрели жирови вире –
Скидам им капу.
*
Подигох главу
капи опраше шминку –
ал` утолих жеђ
Сјајно! Велики поздрав дивним људима, који ме прате од првог дана обелодањивања мојих песама и указују част да се исте нађу у овом дивном Часопису. Хвала, велоко!