умивам се твојом кожом од ноћас

змија свучена сред наде давања

у оку трепти бедара лом двоглас

медтоком удова преплет одзвања

.

низ груди теку ми крљушти склиске

и ја се стресем од жархладноће

стрепњу осећам уз крик одалиске

пред јутро рајско док бере воће

.

сни нам се муте од првог трена

пењем се помамом у мрестилишта

бацам зрак луне преко рамена

.

опет ме питаш дал дајем ишта

док твојом се кожом умивам дуго

не мислим сада нинашта друго