Ноћ преварну у дан претвараш

Тихо, без звука, невидно тами

Док сплећем нам прсте и платно правим

Од погледа у сунце управљених.

.

Бледило зоре у румено бојиш

Осмесима дугом нанизаним

Док сликам шуме и пропланке

Са срнама и јеленима заспалим.

.

Песмом душе изворе будиш

И корење трава милујеш

Док путујем пространствима

Очију твојих!