Нисам плакала

само сам камење врљала

градила светилиште

за душе Усудом кажњене.

Дрвене су моје боли.

Пре ће од старости

која да иструли,

него ли да олиста у пролеће

и кинђури се погледима жишкавим.

Ништа ми није

то само рове и рунца срце моје.

Не, ништа ми није

то је само ледена пузаљка

за сузе моје.