Када сунце мине у смирају дана

бесана ноћ пространством стражари

низ гране Јаблана долази јесен

а бледи месец му на усни крвари

.

Звоне звона у бескрајној тмини

то луди ветрови кроз тело му реже

и трпи бол од позне јесени

док сребрна магла груди стеже

.

Запевају гране под зведаним трњем

и бескрајем где се тресла гора

све што је миловао и све што волео је

са црном стражом испратиће зора