Растали смо се

у дрхтају једне јесени

кад су се растајали

дремљива ноћ и

пробуђена зора.

Растали смо се

оне тужне јесени

кад смо између

мокрих прстију

стискали уморне птице

у јецају ветрова

који су болно носили

октобарски лишће

и тугом разливали улицу

док су димњаци

оплакивали лето.

.

Вечерас

у овој уморној ноћи

препуној звезда

кад сета постаје

моја молитва

желим да те бестидно волим

иако већ дуго

корачам од јуче

јер никад нисам разумео

тајне женске душе

или сам можда прећутао

неказане речи

зато смо били

само игра судбине

али ћеш увек бити срећна

млада и лепа

јер си песника волела.