водендах си тајни безобличјем слађен

у груди ми паднеш да хтењима течеш

на путу млечноме у пољупцу нађен

усне сведодиром распаметним печеш

.

ходамо рукама сабирамо путе

ти и ја смо једно одвајкада плачем

године смо мишљу плели у минуте

делили се дуго нерастанка мачем

.

а могли смо јарно да будимо зоре

спајамо се тајно у речима сласним

жеље неказане рајеве док творе

.

док ћутимо рањиви загрљајем гласним

ја бих да завриштиш предајом од миља

кад сањарим зелен у царствима биља