Лабуд Н. Лончар: Дођи ми


Дођи,

Дођи ми.

Дођи ми једном у постељу

И понеси мјесец међу дојкама,

Крила шарених птица,

Жубор бистрог потока,

Шаку јагода,

Откос пшенице,

Давно казану лаж,

Стидни осмијех и

Оловку за цртање лептира

По трбуху.

Облутак са прегршти

Лабуђег перја за под јастук.

Ливаду под пазухом,

Стопала мека

И срце што дивље куца…

Само у постељу

Немој донијети

Пјесму птица

И мирис јутра

Јер често са собом носе —

Мирисе умирања…

Постави коментар