Осип Мендељштам: Лењинград


Вратих се у свој град, до суза знан мени,

До жила, до дечјих жлезда натечених.

Дошо си – па онда гутај брже, срећан,

Рибље уље речних лењинградских свећа.

.

Препознај што брже дан децембра,, зато,

Где је у зли катран жуманце додато.

Петрограде, ја још да умирем не бих:

Мојих телефона бројке су у теби.

.

Петрограде, ја још тих адреса имам:

Гласове мртваца наћи ћу по њима.

На мом степеништу: у мозак ме лупа

Звоно што је с месом исчупано скупа.

.

Сву ноћ драге госте чекам, звецкајући

Оковима ланца с капије у кући-

Руски класични песници 

Постави коментар