Да ли су слика, икона, опомена,

истина ил варка, глувоћа безнађа,

случајни вез од искона,

па се у годовима слојевито слаже

у времену од Микеланђела и да Винчија.

.

Да ли изроди народ оплодише,

јер погибељ означи пољубац

а трнци гтлогови славе крвави пир,

а он ће понети смрт на леђима

са молбом за опрост с неба

да земљи подари мир.

.

Златници још увек трају

за векове и покољења

да би били моћни да купе, умноже,

раскрваре незарасле ране.

.

Ал’ звезде судбински трепере,

А ми ћемо састављати дланове

Молбене, да нас заодене,

Кад молба плине у небеске висине

С питањем “Кво вадис домине“.

Д.П: Збирка – “Дубоки корени“