Из камена је неко саздан, из глина,

А ја се сребрим, пун сјаја!

Са делом – издаје, с именом – Марина,

Ја – смртна пена морског краја.

.

Створени из плоти, саздани од стена –

Вама гроб и плоче још к томе…

У крстионици сам морској крштена,

Разбијана у лету своме.

.

Кроз сваку ће мрежу и кроз срце свако

Самовоља моја да плави.

Мене – видиш косу распуштену тако –

Од земаљске соли не справи.

.

О гранитна ваша ломећ се колена

Са сваким васкрслим валом!

Да живи пена, весела пена,

Висока над морским жалом!