у тамној одаји повратка срећи

стовидно гласни у стрепњи хода

рукама храмовно утројем већи

обликом мисли камен и вода

.

олтар наслутом у срцу зрије

на њему иконе са ликом нашим

тавнина додирна дрхтаје крије

нестан пољубом усненим плашим

.

тренове грабим олујно смерно

порфиру стопу предајем миром

под небом све је врелином мерно

.

тела колоплет бој љубовиром

платно под нама гужвано дуго

сенке што нестају и ништа друго