Видиш ли како су неба плава

кад зора свиће и дан се буди?

Два плава неба, понад глава,

баш у том трену, кад зора руди.

.

Заплови небом, понад Србије,

Ти, орле бели, двоглави,

 нека се истина открије

и патња Срба не заборави!

.

Славите славу лепоте!

Код Христа, по правду ходите!

 Ви, главе беле, с Голготе,

ако је не да, отмите!

.

Слушајте како шапуће грање

с оближњег храста, у свануће!

Можда је све то покајање?

Због правде, и Сунце изгинуће!

М.М: Збирка – „Србијо, вољена копљем и песмом“

Илустрација – Миливоје Мирић