Будиш ме у зору пољупцем у обрву

чешкам се – ти си комарац – мува

водиш ме на ваздух

мокрим кроз решетке

љубиш ми стопала

жмурим јер ће у супротном

светлост у мене ући

уквасила сам рукав

пресвлачиш ме

пазећи да ме при том

не дотакнеш

јер ако ме пробудиш

опет ћу бити болесна

и пена ће на уста поћи

и очи ми модре нећеш

угледати после

уђушкаваш ме у ћебе

покриваш преко главе

тако и треба.

.

Будим се

месец је пун

и сен његова у мојој постељи

говорила бих

али месечина малопре

тиха је била

миловала ми образе нестварне

прстима злим.

Х.Ш.И: Збирка –“Ритуал детета“