Димитрије Николајевић: Одкако је птице памте (3)


Она је поскакивала из сваког мога ребра

И мамила мој недоход, моју усну

Згрчену у змију иза свих ћутања.

Она је бежала испред моје сенке

Коју је остављала моме великом сну

Између рођења и смрти,

Између блискости

И недокучивих даљина,

А дању ме потуцала од крика до мука

И свирепо волела.

:

Велики србски песници

Д.Н: Збирка – “Изабране песме“

Фото: Тања Николајевић Веселинов

Постави коментар