Слетеше ласте на прозор.

Цвркут птица црта ми осмех.

Затварам очи и удишем најлепши простор.

(Трже ме прасак)

О радости, роди се дете!

Ватрометом неко на бандери жице сасек`о (помислих).

.

Одједном метеж мрава, грабе све живо.

Хитају, не знам шта се збило!?

Потрчим и ја, дограбим два пера лака

стављам их под мишке да будем јака.

Ноге ми  муња огањем пржи,

трчим, а осећам гром је све бржи.

Гледом у Небо, стоји дечак прозеб`о.

Патент му закопчавам  и песму о „Плавој птици“ певам.

Сиве птице креште, наш мравињак им смета,

плаво небо од њих посивело,

а на облаку црним ногама немилосрдни анђео шета.

Збирка: „Разговор са наслеђем“