Велика Томић: Голубичин гук
Свиј ме, свици нек те свили
појме, појци нек те појали
сниј ме, сни нек те снили
зоруј ме, зоре нек те зориле.
.
У свитак, у пој, у сан, у зору…
Разговору – Неговору.
Беж’! Разбежи се!
Расцвет цвете на проозору.
.
Миј ми мијом, бел’ ми фустан,
жари жаром, жар ми лице.
Смеј ми, смешке бисер зубе,
љуб ми љубље на гајтан веђе.
.
У миј, у жар, у смеј, у љуб…
у гору, у воду беж!
У разоноду, у слободу
Голубичин гук у небеском је своду.

