Ветрови кидају Небо

попут буре

и звона ме буде у праскозорје

плаво.

Гле!

Долази Пророк овенчан

славом.

Горске нимфе путеве му

крче.

Голорук пред Тобом клечим

сјајна Слико,

речи Твоје у утроби ми горе.

Из пепела се дижу Вавилонске куле

И народи Твоји опет у јединству стоје.

С.С.Л: “Изгубљено царство“