Била си лепа

као месечина

у плавој хаљини

са јатом звезда у коси

које обасјавају

пут до мојих загрљаја

које ћу вечно чувати

за позне године

када ове протутње.

.

Наша љубав

већ одавно

на пепео мирише

и згариште старих жеља

које једна јесен угаси

…али драга

не можеш ми забранити

да моје мисли

иду теби

и умру сећања

на један град

л две реке

чији ће валови

вечно грлити

друге љубавнике

…а ми смо били заробљени

заспалим чежњама

негде у неким

напуштеним вагонима

који нису имали

своју станицу.

.

…не можеш ми забранити

да волим Млади месец

уместо тебе

и звезде у твојој плавој коси

које нису никад тражиле

наше изгубљене трагове.

.

Драга моја…

сад више и не знам

да ли смо били пријатељи

или љубавници из великих романа

можда…ту негде

…или нигде

или ништа нисмо били

до два слепа путника

која су тражила

своју срећну звезду.