Ту, где и свела гранчица процвета

кад о шапатима нашим шума приповеда

као о измаклим бескрајима

уместо с њом састајем се с ветрометином,

љубим узалуђе истрајно,

и уместо у њене одзиве запаљене плаветнилом,

кунем се у трагове изумрелог света.

И поглед одлутак другим данима

да другу јаву гледа,

тамо где се љубав нудила

недокучивом висином,

због чега се нечујно и тајно

убила

с осмехом.

.

Д.Н: Збирка – “Изабране песме“