Купа ме светлост снаге Праискони

јер Син Свевишњег Ново царство

из пепела ствара.

Галије плове из прошлости

и робови устају горопадни.

Огањ радости над главама смртника.

Оргуље са неба у души ми кипте.

Устају витезови са Божје трпезе

и поносно корачају.

Падају мачеви синова таме.

Снага љубави, вере и Свемира

Небо, истином, отвара…

О, Иконе светаца моћних!

О,Сунце што, поспане, нас будиш!

Ново царство у визији стоји.

С.С.Л: “Изгубљено царство“