Опет недостајеш

и не престајеш

стално пред очима

не ти не нестајеш

.

Јутро ми свањава

са твојим ликом

који ме рањава

док зовем те урликом

.

А напољу ветра хук

изговара твоје име

из даљине чујем звук

самотњака усред зиме

.

Што на љубав чека

умире од глади

гледа из далека

и живи у нади