Већ пламсају, горе знаци тајни

На уснулом, слепом зиду, гле.

И макови црвени и сјајни

Кроз моје се повијају сне.

.

Скривам се у ноћне шпиље праве

И не сећам се више чуда свих

Мотре зором сањарије плаве

Огледало свода и сјај тих.

.

Ја бежим у трене прохујале

И од страха склапам ока два.

Са листова хладне књиге мале –

Девојачка коса златно сја.

.

Нада мном је свод неба врло низак.

Прса тишти црних снова бат.

Мој суђени крај је тако близак –

Преда мном су и пожар и рат.