Ана Ахматова: За белих ноћи


Врата нисам затварала

Не палих свећа сјај,

Како сам се умарала,

А нисам легла знај.

.

Гасеће пруге гледати

Кроз хвоја тамни час

И звуком се опијати

Што личи на твој глас.

.

И знати, сва изгубљена –

Живот је проклети ад!

О, била сам увереба,

Да ћеш ми доћи тад.

Постави коментар