Испод ребра шкрипи

Минулих трена зов

И лепрх једног птића

Кад спусти се на кров

.

О како је пао голуждрав и модар

Бетон је био од пада мокар

Узех га у руке са мало свести

Спирам му рану

А на асфалту флека

Још увек бљешти.

.

В.Т: „Спој ми наличје лика, Анђеле мој бели“