Из златне шкољке

срце ко бисер

из њених вена

вино истине тече

кад прође стазом

та дивна жена

све замирише

на пољско цвеће

.

А гласом својим

нежно на ухо

пева ми песму

да се не бојим

вила што носи

свилено рухо

без које ко да

и не постојим