Ослушкујем чаробну тишину таме,

да ми је да ме собом стопи.

Удишем светлоноше небеске,

да ми је да ме пригрле

сестрица би да сам.

.

Молитвом земљу блажим

да ме пусти да се

винем,

капима тихе лепоте

расплинем.

.

Бих да се поново родим

умивена тобом,

зоро моја

незнана.

.

Поклањам ти ову ноћ освештану

даљином, без препрека; учини ноћас да

те осетим близу, без речи, без додира,

помилуј ме собом, уби ме

туга нека!

.

С.Ђ: Збирка – “Дар употпуњења“