Верица Стојиљковић: Мака моја
Лепотица моја, одлази!
Свет је зове тајносани!
Душа жива се радости,
А тело плаче у жалости!
Принцеза рода својега,
Опрашта се, у љубави!
До виђења, створе Божији,
Срешћемо се у Вилин тајни
Тамо, где река бела плови
У сусрет Водеану благости!

