Вртаљ снега на косе ми стави

зорли човек што тежину нема.

Џаба беху беле као пуце груди.

Башка што ми из очију зора руди.

.

Кад се уста на мегден черече

закачаљке за свод су затурене.

Из белог грла реса ко да сабљом сече

цвокће зубље једну реч не порече.

.

Бечат човек на вр` носа гледа

нос му дође ко мушица на пушци.

Потегнуће ороз и на влас што вири

сијасетом му се натоварило легло.

.

Вртаљ снега на косе ми стави

док мажем каном беле ми увојке.

Воштим свећом гвоздензубе сојке

данух, ал` не нађох травке за гушевне бољке.