Кренимо најзад тим проказаним друмом.

Скоро ће сумрак, пођимо,

предео је познат.

Па шта ако идемо на запад.

Душо, унапред је све уречено,

запад је прави смер.

Умотани у стари губер

са сто рупа и закрпа,

кренимо по своју чашу причести.

Па шта ако пада ноћ.

Ми уствари идемо трагом сунца

и ко ће нам рећи да је земља бржа од нас.

Са торбом од кострети

кренимо по своје траве,

по своју чашу причести.