Ћутим

Сада молим за сан и за

речи које за друге немају смисао.

Светло и река што блиста

наносе мом усијаном тренутку

велике слапове мекоће и мириса.

Живим за живот,

живим за бајку,

живим за стих чаролије

што пружа ми сву моћ дана и ноћи.

.

Све те силе што небесима плове

стежу нам часове

и пуштају да се енергија разлива,

а скупљати је можемо

у дугачким спиритуалним ходницима

која имају своју луку која су свој брод

већ одавно усидрила и чији чамци

пркосно стоје над видицима

која се јаком снагом могу дохватити

очистити пут и истрајати до краја.

.

М.М: Збирка – “Пут ка Светлости“