Чудесан бива овај дан, а поче

Тако обично каои остали:

Од ниског неба готово смо пали

Као под сиве отежале плоче.

.

Откуд у своду сад толико боја:

За потиљком се ено чак зелени

Небеска раванса које ка мени

Силазе бели друмови без броја?

.

О, да је ноћи бар једним, па макар

Лебдели изнад земље тек трен који:

Дотаћи овај облак љубичасти

.

Са танким рубом што ко нови бакар

Ил старо злато усред неба стоји…

Па онда: опет ил заувек – пасти.