ноћас нас нежне судбина такла

прстима врелим небеске пене

душа нам дрхтај несалом стакла

вечности прве сишле у вене

.

расипа ноћ се погледу жеља

срце предводи јахаче гласне

слућени пелин чашом весеља

омаје немерне немире страсне

.

дуго се будимо везани надом

окова трајних спојем у двоје

силазе с неба анђели крадом

.

да нам пољубне додире броје

док рађамо се животним вриском

изнова уснули на путу склиском