шљиви саборној ходом кору појим

распуклим светлом дна ока у трави

мраз свевида ватре у сну бојим

лом одласка разгран жене у глави

.

кореним свемир трнцима сретања јако

распрсјем разделбе неба из мрака

у рукокрошњи чворноват сам је тако

утеха медусном од милион корака

.

поље смо плавно бол љубаввода

пашњаци откоса свег распамет биља

страх жал је дариван од бегслобода

.

кад звали смо златозрак од душомиља

ти лудо сретна у трену страственог пада

ја клетвом срца занавек растанка јада