Лабуд Н. Лончар: Скровиште наде


У мом сну

Једна је пахуља пада на твоје груди

Тамо гђе она мала птица спава

У гнијезду пожуде

Гђе тихује истина а

Што љубав се зове

И мјесечева сјенка покрива очи.

..

Пробуђен

Пјесмом птице са џанарике

Пољупцем

Жедним

Испијам ноћ

И топим пахуљу-

Постајеш мјесечева љубавница

На прагу

Скровишта наде

Постави коментар