Кад гледам лишће како пада листом

И слеће на коцку калдрме дрвене,

Почишћено – као сликарским кистом,

Скончавши слику свретка, крај мене.

..

Ја мислим (већ се ником моје тело

Не свиђа, нит мој изглед сетом плављен)

Како је: жут јасно, зарђао смело,

Један такав лист на вру – заборављен.